Aktuelno | Advokat Slavković

Naknada zbog kašnjenja letova

U skladu sa Uredbom EZ 261/2004, putnicima u avio-saobraćaju pripada naknada zbog kašnjenja letova, kao i u slučaju otkazivanja leta, ukoliko nisu blagovremeno obavešteni ili im nije ponuđeno adekvatno preusmeravanje. Pravo na naknadu postoji kada let kasni duže od 3 sata, odnosno kada je otkazan bez pravovremenog obaveštenja putnika. Visina naknade zbog kašnjenja leta Visina naknade zbog kašnjenja letova zavisi od dužine leta i iznosi: Kada putniku pripada naknada zbog kašnjenja letova? Putnici mogu ostvariti pravo na naknadu zbog kašnjenja letova ili otkazivanja leta ukoliko: Naknada ne pripada samo u slučaju vanrednih okolnosti koje se nisu mogle izbeći ni preduzimanjem svih razumnih mera (npr. ekstremni vremenski uslovi). U našoj dosadašnjoj praksi, avioprevoznici često u prvom odgovoru navode „višu silu“ kao razlog kašnjenja leta, međutim, u velikom broju slučajeva se tokom postupka dokaže odgovornost aviokompanije, čime putnik ostvaruje pravo na naknadu štete. Dodatna prava putnika u slučaju kašnjenja leta U zavisnosti

Pročitajte više »

Pad na ledu – naknada štete

U momentu pisanja ovog teksta, svedoci smo obilnih snegova, niskih temperatura i problema koji se vezuju za te okolnosti, a to su neočišćeni putevi, led, poledica i slično, usled kojih se ljudi povređuju. Pad na ledu je naša svakodnevica. U ovakvim okolnostima nema osobe koja nije ili ne zna nekoga ko je pao na ulici, naročito na trotoarima, prilazima zgradama, parking prostorima i drugim javnim ili privatnim površinama. Iako se često doživljava kao „nezgoda bez krivca“, naši zakoni jasno prepoznaju ove situacije, i naravno – postoje odgovorni za nastalu štetu. Povrede Prema Zakonu o obligacionim odnosima, pad na ledu dovodi do telesnih povreda, koje mogu da budu lake ili teške. Kao primer ćemo uzeti lake telesne povrede – dovoljno je da se osoba koja je pala, povredila toliko da je nešto boli ili da se uplašila. Navedeno se smatra nematerijalnom štetom, koje će biti predmet dokazivanja u slučaju da se

Pročitajte više »

Šteta na vozilu usled pada snega sa krova zgrade

Šteta – zakonska definicija U konkretnom slučaju, bavićemo se umanjenjem nečije imovine, odnosno štetom koja je nastala u situaciji u kojoj je došlo do pada snega sa krova zgrade, leda ili nečeg trećeg, na parkirano vozilo. Zakon o obligacionim odnosima štetu definiše kao umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Odgovornost i zabluda U konkretnom slučaju odgovornost za naknadu prouzrokovane štete je na Stambenoj Zajednici, sa čijeg krova zgrade je pao sneg. Ovo je naizgled jednostavna situacija. Međutim, česti su slučajevi u kojima se u okviru jedne zgrade (objekta) nalazi po 4-5 stambenih zajednica. Veoma je bitno pripremiti dokaze koji će služiti za utvrđivanje činjenice gde se tačno nalazio automobil u momentu nastanka štete, kao i dokaze kojima će se utvrditi sa kog dela zgrade (objekta) je pao sneg. Naravno, nije na odmet kontaktirati policiju, koja

Pročitajte više »

Posebni delovi zgrade i odgovornost za štetu

Posebni deo zgrade Posebni ili samostalni deo zgrade jeste posebna funkcionalna celina u zgradi koja može da predstavlja stan, poslovni prostor, garažu, garažno mesto ili garažni boks. Odgovornost za štetu čiji uzrok proističe iz posebnog dela zgrade Odgovornost za štetu koja proističe iz posebnog dela zgrade, najčešće stana, je mahom na vlasniku stana. Naravno, postoje slučajevi u kojima je moguće da odgovornost leži na trećem licu, shodno okolnostima koje su dovele do štete. Potrebno je sagledati sve činjenice i utvrditi da li postoji nešto što bi isključilo odgovornost vlasnika posebnog dela zgrade. Najčeši primer je pucanje cevi ili curenje u kupatilu. Primer štete koja je nastala zbog pucanja cevi Ako dođe do nastanka štete na nekom delu zgrade, usled pucanja cevi u posebnom delu zgrade koji se nalazi iznad dela zgrade u kom je šteta nastala, vlasnik dela zgrade koji je pretrpeo štetu ima pravo da potražuje naknadu štete od

Pročitajte više »

Zajednički delovi zgrade i odgovornost za štetu

Zajednički delovi zgrade Zajednički deo zgrade predstavlja onu površinu ili deo zgrade koji je namenjen zajedničkom korišćenju od strane svih stanara ili vlasnika u zgradi. Ovi delovi obuhvataju hodnike, stepeništa, liftove, krovove, fasade i druge infrastrukturne elemente koji omogućavaju funkcionalnost i sigurnost celokupne građevine. Odgovornost za štetu čiji uzrok proističe iz zajedničkog dela zgrade Odgovornost za štetu koja proističe iz zajedničkog dela zgrade je na stambenoj zajednici, odnosno vlasnicima posebnih delova zgrade. Najčešći primer u praksi je šteta na stanovima do koje je došlo usled prokišnjavanja dotrajalog krova, šteta usled pucanja cevi koja se nalazi u hodniku zgrade i slično. Primer štete koja je nastala zbog prokišnjavanja krova zgrade Na primer, ukoliko dođe do oštećenja na posebnom delu zgrade (najčešće stanu), vlasnik stana čiji je stan pretrpeo štetu, ima pravo da zahteva naknadu prouzrokovane štete od stambene zajednice. Bez izuzetka, bitno je utvrditi uzrok štete, recimo curenja vode, prokišnjavanja i

Pročitajte više »

Stambena Zajednica i Profesionalni Upravnik

Mnogi stanari zgrada pogrešno veruju da je upravnik zgrade dužan da samostalno prepoznaje probleme i donosi odluke u vezi sa funkcionisanjem zgrade i rešavanjem tih problema. Odluke u vezi sa upravljanjem zgradom donosi skupština stambene zajednice, dok je upravnik ovlašćen i ima obavezu da te odluke sprovodi. U nastavku objašnjavamo kako se donose odluke u stambenoj zajednici, šta znači pojam dostupnog i nedostupnog glasa, kao i koja je stvarna zakonska uloga upravnika. Uloga upravnika zgrade Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, upravnik zgrade nema ovlašćenje da samostalno donosi odluke o upravljanju zgradom. Njegova osnovna uloga je da: Drugim rečima, stanar, odnosno vlasnik posebnog dela zgrade, ne treba da očekuje od upravnika da sam prepozna problem i reaguje, već da insistira na uvrštavanju određene tačke u dnevni red na prvoj narednoj sednici skupštine. O toj tački stanari raspravljaju i na kraju glasaju, a upravnik je dužan da postupi u skladu

Pročitajte više »