LOGO
bars

Aktuelno

kada zapsoleni ima pravo da odbije da radi

PRAVO DA SE ODBIJE DOLAZAK NA POSAO

DA LI JE PAMETNO ODBITI RAD TOKOM PANDEMIJE? Mimo činjenice da je veliki broj ljudi u momentu objavljivanja ovog teksta već dobio otkaz od svog poslodavca, uz obrazloženje da je kod poslodavca došlo do smanjenja obima posla, do prekida proizvodnje i slično, dolazimo do jedne ozbiljnije situacije. Poslodavci u želji za zradom, u manjem ili većem kolektivu, insistiraju od zaposlenih da stupe na rad, da počnu sa obavljanjem svojih svakodnevnih zadataka. Tu dolazimo do naše teme – uslovi pod kojima može da se odbije dolazak na posao, pravo da se odbije dolazak na posao, odnosno pravo pitanje – da li zaposleni ima pravo da odbije da radi, u situaciji u kojoj smatra da se ne poštuju sve propisane zdravstvene mere? Naravno, ovo u korelaciji sa aktuelnom pandemijom virusa Covid 19. U nastavku teksta posebno skrećem pažnju na činjenicu da je izuzetno opasno preuveličavati situaciju vezana za poštovanje, odnosno nepoštovanje, propisanih

Pročitajte više »
prenosenje zarazne bolesti

PRENOŠENJE ZARAZNE BOLESTI

Prenošenje zarazne bolesti Član 249 KZ-a Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti, kazniće se zatvorom do tri godine – ovo je definicija krivičnog dela prenošenje zarazne bolesti. Radnja izvršenja Radnja izvršenja krivičnog dela prenošenje zarazne bolesti se ogleda u nepostupanju po propisima, odlukama ili naredbama nadležnog organa za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti. Mere zavise od konkretne situacije, a na osnovu njih se donose pojedinačni akti kojima se određuje karantim, pregled, dezinfekcija itd. Nepostupanje postoji i onda kada se predizimaju radnje koje su suprotne propisima, odlukama ili naredbama nadležnog organa. U svakom slučaju, neophodno je da se radi o zaraznoj bolesti koja se može preneti na ljude. Za inkriminaciju je neophodno da je usled nepostupanja ili postupanja mimo donetih naredbi došlo do prenošenja zarazne bolesti, makar na jedno lice. Umišljaj i nehat Iako bi

Pročitajte više »
Sirenje panike

IZAZIVANJE PANIKE I NEREDA

RADNJA IZVRŠENJA Osnovni oblik ovog krivičnog dela se sastoji u iznošenju ili pronošenju lažnih vesti ili tvrdnji. Iznošenje je saopštavanje sopstvenih saznanja, a pronošenje predstavlja saopštavanje nečega što je saznato od drugog lica. Predmet iznošenja ili pronošenja jesu lažne vesti i tvrdnje, koje moraju biti podobne da izazovu paniku. POSLEDICA Izazivanje panike i nereda kao posledicu ima, a kao što sam naziv krivičnog dela glasi – paniku i nered. Panika predstavlja iznenadno uznemirenje građana jačeg intenziteta, prouzrokovano strahom zbog iznošenja ili pronošenja lažnih vesti ili tvrdnji. Ona često vodi tome da građani preduzimaju postupke kojima se narušava javni red i mir, ali to nije nužno za ovu vrstu posledice. Posledicu predstavlja i osujećenje ili značajnije ometanje sprovođenja odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja. Potrebno je da zbog preduzete radnje izvršenja odluka ili mera nije sprovedena ili da je njihovo sprovođenje u znatnoj meri ometeno. Delo

Pročitajte više »

NEPOSTUPANJE PO ZDRAVSTVENIM PROPISIMA ZA VREME EPIDEMIJE

Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije Član 248 Krivičnog zakonika Ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.   Krivično delo je učinjeno nečinjenjem, odnosno propuštanjem da se preduzme određeno činjenje, koje nalažu donete uredbe, a u cilju suzbijanja daljeg širenja epidemije. U konkretnom slučaju, a shodno aktuelnoj situaciji u svetu, predviđa se da će predmetno krivično delo postati izuzetno aktuelno. Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije podrazumeva pre svega donošenje mera, koje do ovog momenta zvanično nisu saopštene. Vanredno stanje je uvedeno dana 15.03.2020. godine u 21:20 časova. Predsednik Republike je najavio da će uredba koja će sadržati set mera i pravila biti doneta u najkraćem mogućem roku. Od tog momenta pa na dalje će postojati osnovi za krivično gonjenje po ovom

Pročitajte više »
troškovi obrade kredita

TROŠKOVI OBRADE KREDITA I NJIHOVA NAPLATA

ŠTA SU TROŠKOVI OBRADE KREDITA? Svako ko je makar jednom uzimao neki kredit zna šta su „troškovi obrade kredita“. Naime, banke su u svim vrstama ugovora o kreditu  imale stavku – „troškovi obrade kredita“. Ovi troškovi su bili izraženi u određenom iznosu ili u procentu od dobijene glavnice, a morali su da se plate pre puštanja novčanih sredstava, odnosno istovremeno sa puštanjem novčanih sredstava. Ovi troškovi su naplaćivani prilikom zaključenja ugovora o kreditu, ali i prilikom zaključivanja ugovora o refinansiranju prethodno uzetog kredita. DA LI JE OVAKVO POSTUPANJE BANAKA I NAPLATA TROŠKOVA OBRADE KREDITA BILA OPRAVDANA? 22.05.2019. godine, Vrhovni Kasacioni sud je zauzeo stav da je ništavna odredba o naplati troškova obrade kredita ukoliko ugovor ne sadrži “jasne i nedvosmislene podatke o troškovima obrade kredita”. Ovako zauzet stav predstavlja naizgled jednostavnu misao, rešenje problema, ali da li je baš sve tako jednostavno? Suštinski, sve se svelo na obrazloženje ovih troškova.

Pročitajte više »
Izjave o neaktivnosti

IZJAVA O NEAKTIVNOSTI

U skladu sa članom 33 Zakona o računovodstvu, a koju odredbu citiram u celosti u nastavku teksta, propisana je obaveza dostavljanja APR-u godišnjeg finansijskog izveštaja, koja se odnosi na sva pravna lica, privredna društva, zadruge, ustanove, ali i udruženja, sportska udruženja, fondacije. Tema predmetnog teksta se odnosi na dostavljanje izjava o neaktivnosti, koje, kako je praksa pokazala, nisu dostavljene od strane veoma velikog broja pravnih lica. ZAKON O RAČUNOVODSTVU Dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje Član 33 Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 30. juna naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno. Pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, dužna su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije u roku od šest meseci od dana kada su ti izveštaji sastavljeni. Pravna lica koja sastavljaju

Pročitajte više »
logo_footer

Kancelarija Novi Sad

Kancelarija Sombor

Linkovi

Advokatska kancelarija Slavković

Kancelarija

Fizička lica

Pravna lica

Aktuelno

Kontakt