Reč „Alimentacija“ nažalost sa sobom kao prvu asocijaciju povlači nedavanje izdržavanja, odnosno neplaćanje alimentacije od strane roditelja koji je na to obavezan Sudskom odlukom.
Kao što smo ranije pomenuli u sekciji “Razvod braka“ neretki su slučajevi da jedan od bivših supružnika izbegava svoju obavezu davanja izdržavanja (alimentacije). Poveriocu izdržavanja stoje na raspolaganju dva postupka za rešavanje ove situacije.
PRINUDNA NAPLATA
Naime, pravosnažna presuda kojom je brak okončan, odnosno Sporazum o razvodu braka ukoliko je brak prestao sporazumno, sadrže obavezno precizno određen iznos – Alimentacija, koji je jedan od roditelja obavezan da plaća drugom na mesečnom nivou, na ime dela sredstava potrebnih za izdržavanje njihovog deteta, a sve dok za to postoje uslovi predviđeni Zakonom.
Prednost ove vrste postupka je njegova brzina, a mana to što postoji mogućnost da dužnik ne poseduje nikakvu imovinu na svom imenu, nema prihoda ili skriva imovinu, čime pokušava da osujeti poverioca u pokušaju naplate svojih potraživanja.
KRIVIČNI POSTUPAK
Druga mogućnost, koja je znatno drastičnija, je pokretanje krivičnog postupka. Naime, nedavanje izdržavanja (alimentacija) samo po sebi predstavlja krivično delo predviđeno čl. 195 Krivičnog Zakonika RS, koji glasi:
Stav 1: Ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Stav 2: Neće se kazniti učinilac dela iz stava 1. ovog člana, ako iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje.
Stav 3: Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za izdržavano lice,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
Stav 4: Ako izrekne uslovnu osudu, sud može odrediti obavezu učiniocu da izmiri dospele obaveze i da uredno daje izdržavanje.
Prednost krivičnog postupka je u tome što se ljudi često zbog straha od nastupanja krivičnih sankcija odluče da ipak počnu redovno da izmiruju svoje obaveze. Mana ovog postupka je ta što u praksi može prilično dugo da traje. Ova vrsta postupka sama po sebi predviđa i kaznu zatvora, pa se postavlja pitanje da li su odnosi između bivših supružnika zaista toliko narušeni da je neophodno da dođe do pokretanja ovakvog postupka. Opet, dovode se u pitanje i elementarne životne potrebe deteta, kao i činjenica da dužnik u ovom slučaju mora da obezbedi alimentaciju detetu, bez obzira na to da li je zaposlen ili nije.
Jedna stvar je nesporna, dete ni u kom slučaju ne sme da trpi.
