U jednom od prethodnih tekstova smo pokušali da pojasnimo kako izgledaju određene faze razvoja, odnosno faze kroz koje prolazi jedna IT firme dok raste. Bitniji deo tog teksta su oblasti na koje takve IT firme posvećuju posebnu pažnju, koje im pružaju zaštitu i sigurnost u tom razvoju. Tekst je prilično uopšten, ali faktički predstavlja uvod za konkretnije tekstove koji bi trebali da se nađu, između ostalog i u redovima koji slede kao što je zaštita intelektualne svojine.

Šta je intelektualna svojina i kako je zaštititi?

Gledano iz ugla IT Firme koja se bavi programiranjem, čiji zaposleni rade na stvaranju programerskih kodova, bitno je taj proces razložiti u svoje faze.

Prva faza bi bila proces stvaranja koda i njegova zaštita pre nego što poprimi oblik nekog gotovog softverskog rešenja, a druga faza je naravno gotov softver koji je potrebno zaštititi, koji se kasnije eksploatiše na razne načine.

Kako izgledaju projekti na kojima IT firma radi u teoriji, a kako u praksi?

Pre svega se mora napomenuti da se većina projekata na kojima rade IT Firme baziraju na saradnji sa ino partnerima, odnosno sa klijentima iz inostranstva. Zakoni u tim državama se razlikuju, ali su i daleko stroži od onih na koje smo navikli, recimo u SAD-u. Primera radi, u SAD-u je moguće patentirati softver, dok to nije moguće u zemljama EU.

Pritom, naknada štete za povrede prava koja određena lica polažu na određene oblike intelektualne svojine može da bude ogromna. Cena izrade softverskih rešenja u SAD-u je neuporedivo veća od cene izrade istih softverskih rešenja kod nas, naravno, ovo shodno visini zarade programera koji rade na tim projektima. Samim tim, osnovni zaključak je da se naknada štete bazira, odnosno obračunava, spram sistema kom jedna IT firma sa ovih prostora ne pripada. Da li je rešenje u podizanju cene? U jednu ruku jeste, ali će te takvom praksom ostati bez tog projekta, rešenje je borba za ugovor, izmena ugovornih odredbi koje Vam potencijalno prave problem, odnosno daju zaštitu, a takvih je mnogo.

Ugovori koje naše IT firme zaključuju sa tom vrstom klijenata nameću razne obaveze, odnosno putem tih ugovora se preuzimaju razni oblici odgovornosti, koji su i krivično pravne prirode, čak u slučaju u kom zaposleni krše neku preuzetu ugovornu obavezu.

Zaštita tokom rada na projektu

Sve ovo nameće jedan jedini zaključak, neophodno je imati ozbiljne ugovore o radu koji će zaposlenog upoznati sa preuzetim rizicima, koji će podići nivo njegove svesti do nivoa koji je neophodan da shvati da intelektualna svojina, u svim svojim oblicima, najblaže rečeno nije šala. Neophodno je edukovati zaposlenog sve dok ne shvati da je irelevantna činjenica da se u Srbiji ne polaže dovoljno pažnje na zaštitu intelektualne svojine. Priroda posla jedne IT firme je takva, da se ove stvari moraju dovesti do savršenstva. Samim tim, dobar ugovor o radu je jedina prava zaštita koju IT Firma ima tokom rada na projektima.

Zaštita gotovog softverskog rešenja

Zakon o patentima u jednom svom delu posebno ističe činjenicu da se pronalascima u smislu zakona naročito ne smatraju programi računara. Da li ovo treba da Vas opusti? Ne, nikako! U SAD-u je moguće patentirati softver, a Vaš klijent će potencijalno to i da uradi. Pritom, najčešće se štiti uređaj kojim taj softver upravlja, suštinski, softver je deo veće celine koja je patentirana, odnosno zaštićena. Naravno, priča nije toliko jednostavna, ali nije ni suština ovog teksta. Suština se svodi na činjenicu da se određenim odredbama ugovora o radu mora definisati i pojasniti zaposlenom koje su njegove obaveze, odnosno činjenica da kršenjem ugovornih odredaba može svojoj firmi, a sledstveno tome i sebi, da nanese neverovatno visoku štetu, koja će mu potencijalno uništiti život. Zaposleni mora biti svestan svih rizika, koji nisu naivni i kojima je i on izložen. Priroda njegovog posla je takva, a on mora da se ponaša savesno.