RADNO PRAVO

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju je definisan članom 201 Zakona o radu koji glasi:

„Ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.

Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.

Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.

Novčana naknada iz stava 3. ovog člana ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona.

Ugovor iz st. 1. i 2. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.„

Verujem da je većini čitalaca poznata činjenica da ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u praksi izaziva mnoštvo nedoumica. Ugovor o stručnom osposobljavanju je ugovor kojim se ne zasniva radni odnos, svrstava se u sferu odredaba kojima su regulisana prava lica van radnog odnosa, što sa sobom povlači specifične poreske obaveze, koje su donekle umanjene i slično. Ova situacija dovodi do toga da je ugovor podoban za zloupotrebe u nizu privrednih grana, te je osnovni razlog zbog kog se poslodavci odlučuju da zaključe ovu vrstu ugovora sa „zaposlenim“, odnosno licem koje je na neki način angažovano van radnog odnosa u pravnom licu.

Međutim, snaga i zrelost ove privredne grane su dovele do toga da se ugovor o stručnom osposobljavanju može primenjivati u praksi baš onako kako je to Zakonodavac i predvideo. Zaposleni u IT sektoru veoma lako donose odluku da je vreme za promenu radnog mesta, te odlaze i zbog najsitnijeg razloga. Ovo je doprinelo tome da nema prostora za zloupotrebu ove vrste ugovora u IT sektoru, a ako i postoji ona je marginalna.

POTENCIJAL

Međutim, ozbiljne IT firme ove odredbe umeju i te kako dobro da iskoriste kako bi napredovale, i kako bi omogućile licima koja se kod njih nalaze na stručnom osposobljavanju da napreduju.

IT firme koje prežive sve nedaće na putu do „giganta“ koji zapošljava par stotina pa i hiljada ljudi, koje imaju platežnu moć da se ozbiljno bave regrutovanjem i usavršavanjem lica koja su kod njih na neki način radno angažovana, veoma često uvide potencijal ove zakonske odredbe i činjenicu da je isplativo formirati, odnosno oblikovati radnu snagu po sopstvenom kalupu. Iako navedeno zahteva ozbiljna ulaganja, povrat je daleko veći. U toj fazi, neretko dolazi do situacije u kojoj se osnivaju sestrinske IT firme ili ogranci unutar matične firme, koji služe kao, što bi amerikanci rekli – „talent pool“, a što je kod nas evoluiralo u veoma nepopularan izraz – „farma“, koji sam po sebi nosi loš prizvuk..

„TALENT POOL – FARMA“

Kao što sam nagovestio, u konkretnom slučaju se radi o IT firmi ili ogranku IT firme koja radi na osposobljavanju kadrova koji će pre ili kasnije naći svoje mesto u njihovim redovima. U praksi se najčešće angažuju friško svršeni studenti ili lica koja su još uvek na studijama, kako bi se obučavali „od nule“ i na taj način predstavljali radnu snagu u nastanku koja će u budućnosti biti okosnica te firme. Iako je za njenu implementaciju neophodno raspolagati ozbiljnim novčanim sredstvima, ova strategija je dugoročno više nego isplativa. Naravno, sve ovo se vezuje sa našom temom isključivo iz razloga što je najpopularniji vid angažovanja buduće radne snage, odnosno lica koja su na stručnom osposobljavanju, potpisivanje ugovora koji je naša današnja tema – ugovor o stručnom osposobljavanju, sa svim svojim manama i prednostima.

Naravno, ako bi razgrnuli sve zloupotrebe koje se u praksi vezuju za ugovor o stručnom osposobljavanju, možemo odgovorno da tvrdimo da je ideja zakonodavca fantastična. Sama srž ove neiskvarene ideje je kao stvorena za „talent pool“ i unapređenje IT firme kroz osposobljavanje budućih kadrova. Angažovanje lica koja imaju jako malo ili ništa stručnog znanja, na određenim jednostavnim projektima, te njihova nadogradnja kroz raznovrsnu edukaciju ostavljaju prostora za precizno formiranje radne snage koja ispunjava sve potrebe budućeg poslodavca – najjednostavnije rečeno.

Sledeća rečenica je namenjena onima koji su došli do ovog dela teksta, a koji su deo ove privredne grane i imaju dovoljno iskustva da razumeju rečeno. 1 sat u startu donosi malu zaradu, neka to bude 20 eura, a vrlo brzo će to biti i 220, posebno ako se uzme u obzir i taj ino klijent koji traži takvog zaposlenog…

TRAJANJE UGOVORA O STRUČNOM OSPOSOBLJAVANJU

Osnovni oblik zloupotrebe ove vrste ugovora se ogleda u njegovom trajanju. Ovaj ugovor se neretko obnavlja i koristi mnogo duže nego što je to zaista potrebno. Međutim, kao što smo već napomenuli, specifičnost snage i potencijala ove grane privrede je dovela do toga da zaposleni bez oklevanja menjaju radno mesto, čim se pojave prvi razlozi za njihovo nezadovoljstvo.

Zakonodavac je preporučio da trajanje ovog ugovora treba ograničiti, te je ostavljena opcija da se tako nešto uradi kroz program usavršavanja sa kojim se lice na stručnom osposobljavanju upoznaje, te se navedeno bliže definiše u samom ugovoru.

Možda je suviše ozbiljno izneti tvrdnju da ova grana privrede formira kadrove koji imaju dovoljno snage da se bore za svoja prava prostim nečinjenjem, odnosno promenom radne sredine. To dovodi do njihove potražnje, borbe za radnom snagom, a što im omogućava da se izbore sa zlonamernim poslodavcima, što opet opovrgava ovakav stav zakonodavca. Siguran sam da je sa ovakvim razvojem situacije zadovoljan i Zakonodavac. Svakako, u pitanju je pozitivan evolutivan proces, te se nadamo da će ovi kadrovi biti sve traženiji, a njihove zarade sve veće. Kombinacija ova dva faktora omogućava slobodu, što je u današnje vreme prava retkost.

Svakako, lice koje je angažovano u nekoj IT firmi putem ugovora o stručnom osposobljavanju će prepoznati momenat kada se ugovor ove vrste zloupotrebljava, te će u tim okolnostima sigurno i promeniti radnu sredinu. Isto tako, student ili friško svršeni student, ima mogućnost da prepozna poravu priliku koja mu se pruža, te da se bori za buduće radno mesto kroz rad na samom sebi, sticanje neophodnog iskustva i usavršavanje. Uz pametnu strategiju razvoja IT firme, ove okolnosti mogu da dovedu do situacije u kojoj su veoma zadovoljni i IT firma, kao i lice na stučnom osposobljavanju – što je i praksa.