Zatvoreno

Aktuelno

Izjave o neaktivnosti

IZJAVA O NEAKTIVNOSTI

U skladu sa članom 33 Zakona o računovodstvu, a koju odredbu citiram u celosti u nastavku teksta, propisana je obaveza dostavljanja APR-u godišnjeg finansijskog izveštaja, koja se odnosi na sva pravna lica, privredna društva, zadruge, ustanove, ali i udruženja, sportska udruženja, fondacije. Tema predmetnog teksta se odnosi na dostavljanje izjava o neaktivnosti, koje, kako je praksa pokazala, nisu dostavljene od strane veoma velikog broja pravnih lica.

ZAKON O RAČUNOVODSTVU

Dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje

Član 33

Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 30. juna naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Pravna lica, koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, dužna su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije u roku od šest meseci od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.

Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane godišnje finansijske izveštaje (matična pravna lica) dužna su da konsolidovane godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 31. jula naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su da ih dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, u roku od 60 dana od dana na koji se ti izveštaji sastavljaju.

Pravno lice koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama, dužno je da do kraja februara naredne godine dostavi Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu.

Finansijski izveštaji iz st. 1-4. ovog člana i izjava iz stava 5. ovog člana, potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, unose se u poseban informacioni sistem Agencije i dostavljaju Agenciji u elektronskom obliku.

Stavom 5 citiranog člana je predviđena obaveza, koja se odnosi na svako pravno lice koje nije imalo prihoda ni rashoda, niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama (u skladu sa tekstom Zakonodavca – „koje nije imalo poslovnih događaja“), dostavljanja izjave o neaktivnosti Agenciji za Privredne Registre do 28. februara.

U slučaju da pravno lice ne podnese ovu izjavu, Agencija ima zakonsku obavezu da tužilaštvu podnese prijavu za privredni prestup protiv navedenog pravnog lica. Za 2014. godinu Agencija za Privredne Registre je podnela preko 30.000 prijava.

Bliži se kraju postupak podnošenja prijava za 2015. godinu, dok po poslednjim informacijama za 2016. i 2017. godinu još nije ni započet.

Zaprećena kazna za ovu vrstu privrednog prestupa iznosi od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravna lica, odnosno 20.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Kako bih naglasio apsurd ovakvog postupka Agencije za Privredne Registre, citiram član 2 Zakona o privrednim prestupima:

ZAKON O PRIVREDNIM PRESTUPIMA

Član 2

(1) Privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup.

(2) Nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa određena propisom, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica.

Ostaje nejasno, kakva to šteta nastaje ako se ne dostavi najobičnija izjava o neaktivnosti, recimo od strane nekog udruđenja penzionera, koje nije ostvarilo nikakve prihode niti rashode? Zakon ovakvu situaciju jasno definiše kao situaciju koja ne treba da se smatra, niti tretira, kao privredni prestup.

Da li je rešenje ovog problema likvidacija ili stečaj pravnog lica?