Centralizacija i rapidno uvećavanje broja stanovnika, a samim tim i vozila, nas je sve dovela do toga da ležemo i da se budimo sa mišlju o prvoj jutarnjoj aktivnosti – parkiranju. Međutim, problem sa pronalaskom javnog parkirališta, iako ih generalno nema dovoljno, nije više najaktuelniji problem običnog čoveka na koji se asocira na pomen reči „parking mesto“.
Svako od nas zna makar jednu zonu, deo grada u kom živi, nazovimo to kako god želite, koji je poznat kao neuslovan za život zbog manjka parking mesta, kako javnih tako i zajedničkih.
Vođeni ovom mišlju, prilikom donošenja odluke o kupovini neke vrste stambene jedinice u takvom delu grada, postalo je normalno da se razmišlja i o kupovini, odnosno nekom načinu obezbeđivanja parking mesta unutar zgrade.
Problemi sa kojima se ljudi susreću prilikom korišćenja dela dvorišta koje su prethodno „kupili“, odnosno na neki način „obezbedili za nesmetano korišćenje“, evoluiraju iz dana u dan. Naravno, ovo zavisi od mašte ostalih suvlasnika stambene zgrade, koji smatraju da imaju neko pravo, da ne može niko da im ga uskrati, te remete mirnu državinu savesnog vlasnika. Sa prethodnom rečenicom sam tiho prešao preko činjenice da su ti „savesni vlasnici“ u pravu, što ne mora da bude slučaj, češći je slučaj da su u zabludi, da im je neko naplatio taj parking i oni svoja prava potražuju i uporno ističu shodno činjenici da su za njih odvojili određenu svotu novca. Sve u svemu, zajednički parkinzi unose velike probleme u svakodnevicu običnog čoveka, odnosno korisnika dela zajedničkog parking prostora, koji su ta parking mesta na neki način obezbedili tako što su ih platili ili nisu, a zakon im dozvoljava da ih koriste, te po svom viđenju situacije imaju pravo na nesmetanu upotrebu istih.
Bez dalje analize, jasno je da je prethodni stav veoma konfuzan, ništa nije rečeno, sve se svodi na možda jeste, možda i nije, možda si platio, što ne znači da si u pravu. Kako to?
Sama formulacija ove misli nameće više iritantnih nedoumica i pitanja, nego što daje odgovora. Par sati razmišljam o tome kako uobličiti i grupisati probleme sa kojima se ljudi svakodnevno susreću, ne bi li ovaj tekst imao svoj logičan početak, sredinu i kraj, a samim tim bio i razumljiviji za običnog čoveka.
Bez obzira na ne/rečeno, problemi korišćenja parking mesta u dvorištima zgrada, zajedničkih parkinga i slično, kako god ih nazvali, postaju gorući problem.
Pokušaću da sortiram situacije na najosnovnije:
- Kupili ste parking mesto;
- Odricanje od korišćenja zajedničkih delova zgrade i dvorišta;
- Kupili ste parking mesto u dvorištu, koje nije obeleženo, a komšije ga uzurpiraju;
- Kupili ste parking mesto u dvorištu, koje je obeleženo, a komšije ga uzurpiraju;
- Niko nije kupio parking mesto, mesta nisu obeležena, a svi stanari smatraju da imaju pravo da ih koriste, što često dovodi do praktičnog problema jer nema dovoljno mesta za sve;
- Neke komšije parkiraju u zajedničkom dvorištu više svojih vozila, čime ne ostaje dovoljno mesta za sve;
- Kupili ste garažu u dvorištu, ispred koje se neko stalno parkira i pravi Vam problem, komšija je postavio stubić na jedno mesto i slično;
KUPILI STE PARKING MESTO
Ovo je prva stvar koju morate sebi da razjasnite i bez obzira na okolnosti i zaključke, kao takvu da je prihvatite – što ume da bude veoma iritantno i teško. Obratite pažnju na svoj ugovor, da li ste kupili deo prostora u dvorištu ili ste ga dobili na korišćenje kao deo parkinga? Da li ste se odrekli korišćenja dvorišta, a zatim platili njegov deo? Treća opcija je da to nije ni na koji način definisano, što je potencijalno i dobra polazna tačka za iznalaženje rešenja. Nakon razjašnjenja ovih i niza drugih okolnosti, a zavisno od prirode problema, dolazimo do ogromnog broja pitanja na koja morate da odgovorite kako bi se situacija razjasnila, odnosno kako bi mogli da govorimo o prirodi problema i njegovog rešenja.
Zbog obima, raznovrsnosti i kompleksnosti ovog problema, situacije koje se pojavljuju nakon davanja tih odgovora nije moguće grupisati u manje tematske celine, bez upoznavanja sa konkretnom situacijom.
ODRICANJE OD KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKIH DELOVA ZGRADE I DVORIŠTA
Pre svega, bitno je utvrditi vrstu i prirodu prava koja neko polaže na dvorište, odnosno njegov deo. Da li je dvorište zajedničko, da li je dvorište samo jedna zasebna parcela, da li se dvorište nalazi u sklopu parcele na kojoj se nalazi zgrada, ko i kakva prava polaže na isto, šta je tačno preneto na krajnjeg korisnika itd. Koristeći ove okolnosti, te činjenicu da kupci često nemaju izbora prilikom kupovine, investitori često implementiraju u ugovore o kupoprodaji odredbu kojom se kupac odriče svih prava na zajedničkim delovima zgrade i dvorišta, te mu nakon odricanja ista ta prava „daje na korišćenje“, što u konkretnom slučaju predstavlja ustupanje određenog dela dvorišta za određenu nadoknadu. Naravno, ljudi ovo ne razumeju na pravi način, te tvrde da su kupili jedno parking mesto, odnosno deo dvorišta, što ipak nije uvek slučaj. Još jednom je neophodno analizirati samu situaciju, često i situaciju svih stanara u zgradi, kako bi se dao precizan odgovor o mogućnostima koje predstavljaju realnu opciju za rešenje ove vrste problema.
KUPILI STE PARKING MESTO U DVORIŠTU, KOJE NIJE OBELEŽENO, A KOMŠIJE GA UZURPIRAJU
Nakon svega iznetog u dosadašnjem delu teksta, složićemo se da je češća situacija da niste kupili parking mesto, nego da jeste, a ako i mislite da jeste, verovatno se spominje pravo korišćenja određenog dela zajedničkog dvorišta, bez jasnog definisanja tog dela. Sve u svemu, ako se utvrdi da imate pravo na korišćenje dela dvorišta u svrhu parking mesta, a neko Vam to pravo na neki način uskraćuje, situacija je verovatno rešiva.
KUPILI STE PARKING MESTO U DVORIŠTU, KOJE JE OBELEŽENO, A KOMŠIJE GA UZURPIRAJU
Konkretna situacija je naizgled jednostavna. Parking mesto postoji, obeleženo je, a neko se na njega parkira. Međutim, pravo je pitanje da li je osoba koja je obeležila parking mesta i kao takva ih otuđila, odnosno prenela na kupce, imala pravo to da uradi? Ovde je potrebno analizirati ugovor, utvrditi koja tačno prava polažete na to mesto, da li je i kako je to mesto definisano u katastru nepokretnosti, ako uopšte postoji. Ako pređemo preko svih ovih činjenica kao nespornih i jasno definisanih, problem je rešiv.
NIKO NIJE KUPIO PARKING MESTO, MESTA NISU OBELEŽENA, A SVI STANARI SMATRAJU DA IMAJU PRAVO DA IH KORISTE, ŠTO ČESTO DOVODI DO PRAKTIČNOG PROBLEMA JER NEMA DOVOLJNO MESTA ZA SVE
Ova misao zvuči zastrašujuće, a zapravo je potencijalno najlakše rešiva. Broj vozila, način ulaska i izlaska, je nešto sa čim treba da se zabavi stambena zajednica, ali uz mali trud, problema ne bi trebalo da bude.
NEKE KOMŠIJE PARKIRAJU U ZAJEDNIČKOM DVORIŠTU VIŠE SVOJIH VOZILA, ČIME NE OSTAJE DOVOLJNO MESTA ZA SVE
Ovo je takođe situacija koja je lako rešiva, a rešava se unutar stambene zajednice.
KUPILI STE GARAŽU U DVORIŠTU, ISPRED KOJE SE NEKO STALNO PARKIRA I PRAVI VAM PROBLEM, KOMŠIJA JE POSTAVIO STUBIĆ NA JEDNO MESTO I SLIČNO
Ovaj podnaslov je stavljen kako bi se čitaocu približila praktična priroda problema. Imali smo situaciju u kojoj je čovek, nakon što je shvatio da je prevaren, kupio deset starih vozila marke zastava 101, parkirao ih u dvorište i izazvao niz sudskih postupaka. Sve u svemu, rešenja se kriju iza sitnih pitanja na koja samo Vi možete da date odgovor.
ZAKLJUČAK
Siguran sam da Vaša situacija nije do detalja obrađena. Sve što je napred napisano zahteva pribavljanje odgovora na veći broj pitanja, analizu svojinskopravnih odnosa na parceli na kojoj se nalazi parking i zgrada, analizu ugovora kojim su neka prava na parking mestu preneta odnosno stečena, pa tek onda možemo pričati o prirodi i eventualnom rešenju problema. U prirodu svojinskopravnih odnosa vezanih za sve napred navedeno nisam želeo da zalazim, tema bi bila preobimna i odviše nerazumljiva, ali kao što je rečeno, uz pravilnu analizu situacije, moguće je rešiti većinu situacija sa kojima se susrećete. Sve ostalo je stvar Vas i Vašeg advokata.
