Zatvoreno

Aktuelno

IT firma i poslovna tajna

POSLOVNA TAJNA

U jednom od prethodnih tekstova smo pokušali da pojasnimo kako izgledaju određene faze razvoja, odnosno faze kroz koje prolazi jedna IT firme dok raste. Bitniji deo tog teksta su oblasti na koje takve IT firme posvećuju posebnu pažnju, koje im pružaju zaštitu i sigurnost u tom razvoju. Tekst je prilično uopšten, ali faktički predstavlja uvod za konkretnije tekstove koji bi trebali da se nađu, između ostalog i u redovima koji slede, kao što je poslovna tajna.

Šta sve može da bude poslovna tajna?

Pod poslovnom tajnom se smatraju informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:

a.) predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,

b.) imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu,

c.) lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost.

Napred navedena definicija nas dovodi do zaključka da poslovna tajna može da bude svaka informacija koja za vas ima neku vrednost i koju ste voljni da zaštitite.

Primera radi, to mogu da budu informacije o klijentima i zaposlenima, o načinu prikupljanja i obrade podataka koje koristite u poslovanju, načini rada i vršenja usluga, principi organizacije, procesi i alati koje koristite, poslovni ugovori, poslovni planovi, informacije o finansijskom poslovanju itd. Jednostavno rečeno, sve ono što je za vas bitno.

Kako zaštiti poslovnu tajnu?

Naravno, ovo je najbitnije pitanje koje zahteva posebnu pažnju. Pre svega je neophodno definisati ciljnu grupu – od koga se štiti poslovna tajna? Odgovor je naizgled jednostavan, naravno, od konkurencije. Međutim, pravo je pitanje kako konkurencija može da dođe do vaše poslovne tajne? Tu dolazimo do suštinskog problema – konkurencija najčešće ne može da dođe do vaše poslovne tajne, ako je ne sazna od nekog lica koje je zaposleno kod vas ili je u nekoj vrsti poslovnog odnosa sa vama i vašom firmom. Ovde ponovo dolazimo do potrebe za usklađivanjem odredaba ugovora o radu koje imate sa vašim zaposlenima, ugovora o poverljivosti informacija i slično.

Samim tim, što se tiče zaposlenih, neophodno je jasno definisati poslovnu tajnu i njihovu obavezu da je čuvaju. Međutim, praksa je pokazala da nije dovoljno samo paušalno navesti sankciju koja je predviđena za kršenje poslovne tajne. Neophodno je analizirati osobu koja sa vama potpisuje ugovor i opredeliti uslove pod kojima će se vašoj poslovnoj tajni pružiti najbolja zaštita. Takođe, kaznene odredbe koje propisuje Zakon o zaštiti poslovne tajne nisu najsrećnije rešenje, o čemu će biti više reči pri kraju teksta.

Naknada štete za odavanje poslovne tajne

Naravno, materijalna šteta koju vaša firma može da pretrpi iz razloga što je neko od zaposlenih lica odao poslovnu tajnu, može da bude raznolika. Recimo, to može da bude izgubljena dobit, odnosno profit koji niste ostvarili zato što su odate informacije o vašem bitnom klijentu ili informacije o uslovima pod kojima je taj klijent zaključio ugovor sa vašom firmom. Nakon odavanja tih informacija, taj klijent je otišao kod vašeg konkurenta sa kojim je zaključio ugovor pod nešto povoljnijim uslovima i tu se ogleda vaša prva opipljiva šteta.

Međutim, nemojte da zaboravite mnogo veći problem koji imate. U većini slučajeva, vi ste se kroz ugovore koje imate potpisane sa klijentima, obavezali na čuvanje podataka koje ste prikupili tokom saradnje sa tim klijentima. Takođe, verovatno ste ugovorili ozbiljne novčane kazne za kršenje tih odredaba, ali i mesnu nadležnost nekog suda u inostranstvu za rešavanje sporova koji proističu iz tih ugovora. Samim tim, zbog propusta vaših zaposlenih, izloženi ste ugovornim kaznama koje ste prethodno ugovorili, a koje su ogromne. Međutim, one su ništa naspram izgubljene dobiti koju morate da nadoknadite tim klijentima, računajući je prema ekonomskoj situaciji, odnosno isplativosti te informacije u zemlji iz koje ta firma dolazi. Šteta koju potražuje vaš klijent je nastala iz razloga što on nije mogao da eksploatiše proizvod koji je predmet vaše saradnje, baš iz razloga što je neko od vaših zaposlenih prekršio poslovnu tajnu i omogućio trećim licima uvid u određene podatke. Ovde ne moram da napominjem da su mogućnosti ekonomske eksploatacije tih proizvoda neuporedivo veće u inostranstvu, nego kod nas, što tu štetu čini nezamislivom! Jedna greška i vaš poslovni poduhvat je neočekivano došao do svog kraja.

Zakon o zaštiti poslovne tajne

U Republici Srbiji je na snazi Zakon o zaštiti poslovne tajne koji u svojim kaznenim odredbama propisuje sledeće:

Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara pravno lice koje u skladu sa članom 4. ovog zakona nezakonito pribavi, koristi ili otkrije poslovnu tajnu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.

Predmeti izvršenja privrednog prestupa ili prekršaja iz st. 1-4. ovog člana biće oduzeti i uništeni, a predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa ili prekršaja iz st. 1-4. ovog člana, biće oduzeti.

Da li ove kazne imaju smisla?

Kao što vidite, kazne su jasno definisane. Međutim, da li su dovoljne da u potpunosti zaštite vas i vašu firmu?

Šta ako neko koga interesuje informacija koja za vas ima nemerljiv značaj, ponudi vašem zaposlenom da ovu kaznu plati, pa čak i da ga novčano nagradi, kasnije zaposli, na još neki način obezbedi. Verujte mi, konkurencija ume da bude veoma kreativna u ovakvim situacijama. Imajte u vidu činjenicu da vaša konkurencija ima nameru da eksploatiše informacije koje žele da pribave, do nekih granica koje ove zakonske odredbe čine apsurdno niskim.

Najoštrija kazna koja je propisana iznosi cca 30.000 eura, i trebala bi da vas zaštiti u situaciji u kojoj se neko sprema da zaradi milione od proizvoda na kom radite. Zakonsko rešenje je na žalost nepromišljeno loše i izuzetno usko definisano. Stiče se utisak da je ovakvo rešenje doneto kako bi se reklo „imamo mi zakonsko rešenje za tu sitaciju“, ali na žalost ništa više od toga.

Shodno svemu navedenom, zaključak koji se nameće je samo jedan – ove kazne nisu dovoljne, morate pružiti sebi ozbiljniju zaštitu, kako ne bi morali da stavljate katanac na firmu, i pre nego što ste krenuli sa ozbiljnijim poslovanjem.