• +381 65 3330053

Dosadašnje iskustvo nam je pokazalo da u najvećem broju slučajeva, zaposleni ne razumeju termin “prekovremeni rad”.

Razjašnjenje ovog termina treba početo od definicije radnog dana predviđene članom 55 Zakona o radu – radni dan po pravilu, traje osam sati. Naravno, jasno je da nemaju svi meseci u godini isti broj radnih dana. Navedeno zavisi od dužine meseca, državnih i verskih praznika itd.

U nastavku ćemo prikazati tabelu za 2021. godinu, u kojoj ćemo prikazati mesec, broj radnih dana u tom mesecu i broj mogućih radnih sati u svakom mesecu, koji ujedno predstavljaju i mesečnu normu radnih sati.

Iz navedenog možemo da vidimo da mesečna norma nije ista za sve mesece, što nas dovodi i do definicije prekovremenog rada. Prekovremeni rad predstavlja svaki sat proveden na radnom mestu preko utvrđene mesečne norme za navedeni mesec. U skladu sa Zakonom o radu, zaposleni je dužan da u određenim slučajevima, na zahtev poslodavca radi duže od punog radnog vremena, ali ne bi smeo da ostvari više od osam prekovremenih časova nedeljno.

Naravno, u praksi se navedeno veoma često ne poštuje, zaposleni ostvaruju daleko više prekovremenih časova od zakonom predviđenih osam časova nedeljno, za šta poslodavci imaju razne izgovore, te na kraju često zaposlenom ne isplaćuju adekvatnu zaradu. Međutim, ne postoji izgovor koji može da opravda činjenicu da zaposleni nije adekvatno plaćen za vreme koje je proveo na radu. Bilo koji izgovor koji poslodavac daje zaposlenom, koji odstupa od napred navedenih okvira, je sigurno nezakonit, te zaposleni nema izbora, nego da traži zaštitu pred sudom kako bi se izborio za svoju vredno zarađenu zaradu.

Najčešće zloupotrebe vezane za obračun radnih sati, isplatu zarade za prekovremeni rad, noćni rad, rad na dane praznika srećemo kod raznih agencija za obezbeđenje. Iz profesionalnih razloga nećemo imenovati ni jednu, ali su nam iskustva pokazala da retko koja agencija za obezbeđenje obračunava i isplaćuje zarade zaposlenima pravilno.

Član 108 Zakona o radu predviđa uvećanje zarade po više osnova, a u konkretnom slučaju za prekovremeni rad predviđa uvećanje od 26% na osnovnu zaradu.

U slučaju da zaposleni po više osnova ostvaruje pravo na uvećanje zarade, ovi osnovi se sabiraju. Konkretno, za prekovremeni rad i rad noću, zakon predviđa uvećanje od 26% na osnovnu zaradu, u slučaju rada na dane praznika koji su neradni dani, zakon predviđa uvećanje od 110% na osnovnu zaradu, dok za minuli rad predviđa 0.4% za svaku punu radnu godinu ostvarenu kod poslodavca.

Najčešća zloupotreba koju poslodavci korite prilikom obračuna zarade je navodna upotreba preraspodele radnog vremena, odnosno, poslodavci prilikom obračuna zarade nepravilno unose broj radnih sati koji zaposleni provode na radu, kako bi prikazali da u periodu od 6 meseci, zaposleni ne ostvaruje prekovremene sate. Mimo navedenog, često se navodi da je uvećanje zarade već uračunato u osnovnu zaradu, što naravno u najvećem broju slučajeva nije tačno.

Kako bi pojasnili čitaocima  šta je preraspodela radnog vremena i kako je poslodavci zloupotrebljavaju, istu ćemo posmatrati u dve tabele. U tabeli “A” ćemo prikazati pravilan obračun prekovremenih sati tokom prvih 6 meseci 2021. godine, uz pretpostavku da je zaposleni u svakom mesecu ostvario 10 sati prekovremenog rada. U zadnjoj koloni ćemo iskazati ukupan broj sati koje je zaposleni proveo na radu tokom svakog meseca, a na dnu ćemo prikazati ukupan broj prekovremenih sati, ovaj obračun će biti pravilan.

U tabeli “B” ćemo prikazati kako bi preraspodela radnog vremena trebala da funkcioniše, kako bi shvatili šta su zakonski okviri koji regulišu ovu problematiku, a samim tim i da li Vas Vaš poslodavac potkrada.

TABELA “A”

Po svojoj definiciji, preraspodela radnog vremena ostavlja mogućnost poslodavcu da zahteva od zaposlenog da tokom određenog perioda (najviše šest meseci, a u izuzetnim slučajevima do godinu dana), u zakonskim okvirima, provodi na radu više radnih sati od mesečne norme. Međutim, u slučaju da zaposleni u jednom od ovih meseci ostvari određen broj prekovremenih radnih sati (u našem primeru 10 časova u januaru), on tokom preostalih pet meseci, a do kraja perioda od 6 meseci, mora da provede na radu manje od mesečne norme za te mesece, tako da po isteku perioda od 6 meseci, faktički nema prekovremenih sati.

U sledećoj tabeli je slikovito prikazana ova situacija, odnosno pojašnjena je primena preraspodele radnog vremena u zakonom predviđenim okvirima:

Naravno, poslodavac je mogao odmah u februaru da reši ovu situaciju, tako što bi zaposleni proveo 10 sati manje na radu, odnosno po nekom drugom principu, ali suštinski uz obavezu da do kraja perioda od 6 meseci zaposleni ne ostvari ni jedan prekovremeni radni sat.

Poslodavci napred navedeno zloupotrebljavaju tako što prikazuju da su zaposleni tokom određenih meseci provodili manje radnih sati od mesečne norme, te tako “pokrivaju” radne sate koje je zaposleni prethodno proveo na radu prekovremeno. Nadamo se da smo Vam omogućili da proverite da li ste i Vi oštećeni na ovaj način. Naš savet je da vodite svoju ličnu evidenciju prisustva na radnom mestu, tako što će te napraviti tabelu u kojoj će te označiti rednim brojevima dane u mesecu, od 1 do 31, a zatim pored odgovarajućeg datuma unosite broj radnih sati koje ste proveli na radu. Na kraju meseca će te moći da utvrdite koliko ste radnih sati proveli na radu, da li ste pošteno plaćeni, odnosno da li imate neki problem. U slučaju da utvrdite neke nepravilnosti, ove evidencije će te moći da koristite u sudskim postupcima. Naravno, uvek je bolje uslikati raspored rada koji Vam poslodavac ostavlja na Vašem radnom mestu.

Kancelarija Novi Sad

• +381 65 3330053
• adv.slavkovic@gmail.com
• nemanja@advokatslavkovic.rs
• Železnička 32, stan 2, 21000 Novi Sad, Srbija
• Radno Vreme 09:00 - 17:00

Kancelarija Sombor

• +381 63 8760948
• 025 418911
• editaslavkovic@yahoo.com
• Venac Stepe Stepanovića 15, 25000 Sombor, Srbija
• Radno Vreme 08:00 - 14:00 i 17:00 - 19:00

Linkovi

• Kancelarija
• Fizička lica
• Pravna lica
• Aktuelno
• Kontakt

Advokatska kancelarija Slavković