Svaki zaposleni, kako u državnim firmama tako i kod privatnika, ima pravo na uvećanje zarade po osnovu:
1.) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice,
2.) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđenju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice
3.) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice
4.) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice
Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u skladu sa Zakonom, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više napred navedenih osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
OBRAČUN I NAPLATA
U nastavku članka ćemo posvetiti pažnju svakom od napred navedenih slučajeva, počevši od obračuna uvećanja zarade pa sve do naplate istih. Radi lakšeg pojašnjenja stvari vršićemo obračun sa pretpostavkom da je vrednost jednog radnog sata svega 100 dinara. A u tom slučaju:
1.) Obračun uvećanja zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan se vrši na način da se na osnovicu dodaje još 110% iznosa osnovice. Odnosno u situaciji u kojoj zarada za radni sat iznosi 100 dinara, Vama po osnovu uvećanja pripada još 110 dinara za taj sat, te vam ukupno pripada 210 dinara.
2.) Obračun uvećanja zarade za rad noću se vrši na način da se na osnovicu dodaje još 26% iznosa osnovice. Odnosno u situaciji u kojoj zarada za radni sat iznosi 100 dinara, Vama po osnovu ovog uvećanja pripada još 26 dinara za taj sat, te vam ukupno pripada 126 dinara.
3.) Obračun uvećanja zarade za prekovremeni rad se vrši na način da se na osnovicu dodaje još 26% iznosa osnovice. Odnosno u situaciji u kojoj zarada za radni sat iznosi 100 dinara, Vama po osnovu ovog uvećanja pripada još 26 dinara za taj sat, te vam ukupno pripada 126 dinara.
4.) Do stupanja na snagu novog Zakona o Radu uvećanje zarade za smenski rad odnosno rad u smenama je bilo obavezno, nakon stupanja novog Zakona o Radu izostavljen je ovaj osnov za uvećanje uz priznavanje ovog osnova za uvećanje zarade u slučajevima u kojima je opštim aktom i ugovorom o radu utvrđeno da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu po ovom ili nekom drugom osnovu. Naravno i visina uvećanja se utveđuje opštim aktom i ugovorom o radu.
Naravno, neophodno je pokrenuti Sudski postupak pred stvarno i mesno nadležnim Sudom u kojem će Vaš advokat tražiti sve što smatrate da Vam pripada. Nakon okončanja postupka postavlja se pitanje: Da li privredni subjekt (Vaš poslodavac) ima sredstava od kojih se Vaše potraživanje može namiriti? Naime, ovo pitanje je pametno postaviti pre upuštanja u postupak ove vrste, jer je najmanji problem doći do presude kojom će poslodavac biti obavezan da po nekom od napred navedenih osnova isplati određenu količinu novca, ali je sasvim drugi problem realizacija te presude, odnosno naplata potraživanja koja su predmetnom presudom utvrđena. Sve u svemu, ovo je već stvar valjane analize same situacije i iskrenog odgovora Vašeg advokata od kojeg zavisi da li ćete ostati sa gomilom troškova ili ćete biti zadovoljni sa ishodom i naplatiti zaradu koja Vam u skladu sa Zakonom pripada. Prekovremeni sati, noćni rad, smenski rad, naplata.
Bitno je shvatiti jednu stvar, sve napred navedeno se odnosi na SVE građane R.Srbije. Vi niste u lošijoj situaciji od bilo koga u ovoj državi, bez obzira na što iz nekog razloga smatrate da je Vaš poslodavac „nedodirljiv“. Zakon takve ne poznaje, kao ni autor ovog teksta.
Naravno, na kraju se dolazi do troškova advokata koji nisu mali, a shodno teškoj ekonomskoj situaciji kako u svetu tako i u Srbiji, jasno je da je rad na procenat najpopularniji vid ugovaranja troškova zastupanja.
