Brak može da prestane smrću supružnika, poništenjem i razvodom. Razvod braka je nekad u Srbiji bio retkost, a danas, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika je 1,5 (podaci za 2022. godinu).
U Srbiji se godišnje razvede oko 9.000 parova, a najveći broj razvedenih brakova čine oni sa decom (više od 50 odsto).
Ovi podaci nam pokazuju da razvod braka, iako nije prijatna životna situacija, jeste normalna faza u koju neke veze dođu. U svakom slučaju reč je o veoma teškom periodu za oba supružnika, čak i kada je razvod sporazuman. Naime, brojna istraživanja smeštaju razvod u top pet najstresnijih životnih situacija.
Upravo zato je važno znati šta vas očekuje kada donesete ovakvu odluku, bez obzira da li je donosite sami, zajedno sa supružnikom ili je supružnik donosi nezavisno od vas.
Kada može da se pokrene proces za razvod braka?
Razvod braka, baš kao i sklapanje istog, uređuje Porodični zakon. Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika, a sve u smislu člana 41 Porodičnog zakona.
Jednostavnije rečeno, ako jedan od supružnika više ne želi da bude u braku, razvod braka može da ostvari pred sudom čak i bez saglasnosti drugog supružnika.
Najčešći razlozi za razvod su gubitak emocija, nasilje, prevara, nedostatak materijalnih primanja, bolesti zavisnosti i neslaganje oko bitnih pogleda na brak ili odgajanje dece.
Dva tipa razvoda braka
Razvod braka može biti sporazumni ili po tužbi za razvod braka. Za sporazumni razvod braka neophodno je da se dotadašnji partneri sporazumeju o svim pitanjima značajnim za proces, odnosno da postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava nad decom i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
Po nekom nepisanom pravilu, za razliku od razvoda po tužbi, sporazumni razvod bi trebao da traje kraće. Kada govorimo o sporazumnom razvodu braka, trajanje sudskog postupka zavisi od brojnih faktora, ali najčešće se završi na jednom ročištu, kada sud usvaja predlog za razvod, koji sadrži sve neophodne elemente.
Kako funkcioniše razvod braka po tužbi?
Razvod po tužbi se dešava kada su odnosi među bračnim drugovima do te mere narušeni da je nemoguće postići saglasnost o jednom od dva najvažnija elementa “rastanka”, a to su vršenje roditeljskog prava u odnosu na decu, pod šta svrstavam i alimentaciju, dok je drugi element sam razvod, odnosno nedostatak volje za razvod na strani jednog od supružnika.
Naš Porodični zakon ne poznaje utvrđivanje krivice za razvod braka, odnosno dokazivanje činjenica koje su dovele do razvoda braka, tako da povod za razvod braka može biti bilo kakvo neslaganje između supružnika. Dovoljno je da jedan od supružnika želi da se razvede i razvod je neizbežan.
Svaki brak je specifičan, samim tim nije moguće dati smernice koje bi važile uopšteno za sve situacije. Ako ste se odlučili na ovaj korak, pripremite izvod iz matične knjige venčanih, izvode iz matične knjige rođenih za Vašu decu i odvojite dovoljno vremena za ozbiljan razgovor sa Vašim advokatom.
Bitno je napomenuti da Sud nije obavezan da prihvati sporazum koji su, u tom momentu još uvek supružnici, postigli u odnosu na vršenje roditeljskog prava, ukoliko proceni da on nije u najboljem interesu deteta.
Budući da je postupak po tužbi komplikovan, preporuka je da obe stranke imaju dobre punomoćnike, odnosno advokate za razvod braka.
Ako krenemo od pretpostavke da je postupak za razvod braka pokrenut po tužbi, ona će sadržati odluku o tome kom roditelju pripadaju deca, model viđanja drugog roditelja sa decom, visinu izdržavanja i naravno utvrđenje činjenice da se brak razvodi.
Supružnik, odnosno roditelj, kojem nisu pripala deca, će imati pravo da ih viđa po određenom modelu viđanja, a koji će biti usklađen sa mišljenjem nadležnog centra za socijalni rad. Na žalost, svedoci smo prakse da sud previše pažnje poklanja mišljenju centra, i ne ostavlja dovoljno mogućnosti strankama da isti ispitaju u okvirima svojih potreba i mogućnosti, odnosno da na njega utiču. Ovo će najbolje razumeti osobe koje su prošle kroz ovo.
Po mišljenju mnogih advokata, pa tako i po mom mišljenju, rad centra zaslužuje ozbiljnu analizu i proveru nadležnih organa, dok Porodični zakon zahteva dopunu u pogledu mehanizama koji dozvoljavaju preispitivanje i analizu donetih mišljenja. Naravno, centar često dostavi mišljenje koje je razumljivo, u skladu sa činjenicama i dokazima koje su predmet postupka, međutim isto tako umeju da budu nedorečena, dvosmislena, pa i kontradiktorna dokazima izvedenim tokom postupka. Ovakva mišljenja dovode to toga da jedna, ako ne i obe stranke, nastoje da ih ospore pred sudom, dok sudije neretko postupak usmeravaju u drugom pravcu, usvajajući sporna mišljenja i zasnivajući svoje presude na istima. Stranke nemaju nikakve mehanizme koji bi im obezbedili makar obrazloženje činjenica koje su dovele do spornog mišljenja.
Ovo je ozbiljan problem koji sam po sebi zaslužuje poseban tekst. Međutim, treba imati u vidu da loše okončan postupak neminovno dovodi do pokretanja novog postupka, kako bi se propusti otklonili, a period između dva postupka je protkan agonijom, pre svega zbog neslaganja između supružnika i problema koji iz tih propusta proizilaze.
Vršenje roditeljskog prava, model Viđanja i „Alimentacija“.
Neretko, oba roditelja žele da im pripadne samostalno vršenje roditeljskog prava, što je veoma često glavni razlog zbog kog postupak traje duže nego što se očekivalo. Mora se napomenuti da Zakon poznaje i zajedničko vršenje roditeljskog prava, koje je moguće isključivo u slučaju sporazumnog razvoda braka. Siguran sam da sve interesuje neka vrsta analize razloga koji dovode do toga da dete pripadne jednom ili drugom roditelju. Jedino što se može istaći da su oni mnogobrojni, da ih nije moguće grupisati na bilo koji način, te da su specifični za svaki slučaj ponaosob.
Mišljenje o tome koji je roditelj podoban za samostalno vršenje roditeljskog prava daje centar nakon obavljenog razgovora sa roditeljima, odnosno nakon analize njihove životne situacije, prošlosti, navika i niza drugih okolnosti.
Zavisno od želje, na početku postupka, odnosno samog toka postupka, roditelji daju predlog modela viđanja roditelja kom neće pripasti pravo na samostalno vršenje roditeljskog prava, sa detetom. Naravno, poslednju reč opet daje centar, imajući u vidu predloženi model od strane roditelja i svrsishodnost istog, štiteći pritom najbolje interese deteta.
Visinu izdržavanja koje ima plaćati roditelj kom nije pripalo dete određuje sud, nakon saslušanja stranaka, ocene potreba deteta i mogućnosti roditelja. Međutim, mora se napomenuti da se pod mogućnostima roditelja ne smatra činjenica da li je roditelj zaposlen ili ne, nego činjenica da li je zdrav i da li može da radi.
Troškovi razvoda
Često ćete čuti tvrdnje da se razvod zbog ogromnih troškova ne isplati. To može, a i ne mora da bude tačno.
Osnovni troškovi koji dolaze sa podnošenjem tužbe za razvod braka su sudske takse na tužbu i na presudu, koje iznose po 2.660 dinara, dok se troškovi advokata svakako ne mogu zanemariti.
Bitno je znati da u najvećem broju slučajeva, maltene uvek, sud donosi odluku da svaka strana snosi svoje troškove.
Šta posle razvoda?
Nakon razvoda treba biti svestan samo jedne činjenice – presuda o razvodu braka treba da Vam bude vodilja, samo i isključivo ako niste u mogućnosti da komunicirate sa bivšim supružnikom. U suprotnom, stavite je sa strane i zaboravite da postoji. Vaspitavajte dete zajedno, radite sve što možete u njegovom interesu, pružite mu i više od onoga što je presudom propisano, kako bi mu bilo dobro. Sve ostalo – nije važno..
