Brak može da prestane, naravno smrću supružnika, poništenjem i razvodom. Današnja tema će biti posvećena razvodu braka putem tužbe.
Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika, a sve u smislu člana 41 Porodičnog zakona.
Jednostavnije rečeno, ako jedan od supružnika više ne želi da bude u braku, razvod braka može da ostvari pred sudom čak i bez saglasnosti drugog supružnika.
Praksa nam je pokazala da osobe koje se nađu u ovoj situaciji veoma često muči činjenica da će morati da se prisećaju i da objašnjavaju okolnosti zbog kojih se odlučuju na takav korak, da će morati pred nekolicinom nepoznatih ljudi da objašnjavaju šta ih je navelo na to da podnesu tužbu za razvod ili da se osećaju krivim zbog nastupele situacije.
Naš Porodični zakon ne poznaje utvrđivanje krivice za razvod braka, odnosno dokazivanje činjenica koje su dovele do razvoda braka. Sasvim je dovoljno da jedan od supružnika izrazi želju da se brak razvede.
Takođe, shodno činjenici da je velik broj naših građana emigrirao, nisu retke situacije u kojima supružnici žele da se razvedu, uz neizostavno pitanje – “da li moramo da se pojavljujemo pred sudom”. U jednostavnijim situacijama je i ovo rešivo, te su uobičajeni razvodi u kojima se supružnici ne pojavljuju na sudu, umesto njih to obave angažovani advokati, a njih sačeka pravnosnažna presuda o razvodu braka.
Naravno, najjednostavniji razvodi su oni u kojima nema dece i imovine.
Što se tiče imovine, valja skrenuti pažnju da sudovi u R.Srbiji po pravilu ne dozvoljavaju da se u postupku razvoda braka raspravlja o bračnoj sutekovini. U slučaju da dobiju ovakav tužbeni zahtev, najčešće postupak razdvajaju u odnosu na imovinu, te je rešavaju u posebnom predmetu. Shodno činjenici da bračna sutekovina nije predmet današnje teme, istu ćemo ostaviti za neki drugi put.
Naravno, postupci za razvoda braka po tužbi, a u kojim brakovima je rođeno jedno ili više dece, nisu tako jednostavni.
U slučaju sporazuma, roditelji mogu da se dogovore da zajednički vrše roditeljsko pravo nad decom. Ako do tog dogovora ne može da se dođe, a u slučaju da oba roditelja smatraju da baš njoj, odnosno njemu, treba da pripadne pravo da samostalno vrši roditeljsko pravo nad decom, sud će zavisno od načina na koji je postavljen tužbeni zahtev izvoditi određene dokaze iz kojih će utvrđivati bitne činjenice za donošenje pravilne odluke.
Nakon ovoga, sud će takođe na osnovu dokaza utvrđivati činjenice bitne za donošenje pravilne odluke na okolnosti životnih potreba dece, te će supružnika kojem nije pripalo dete, obavezati na plaćanje određenog iznosa na ime izdržavanja dece, odnosno na ime alimentacije. Naravno, supružnik, odnosno roditelj, kojem nisu pripala deca, će imati pravo da ih viđa po određenom modelu viđanja, a koji će biti usklađen sa mišljenjem nadležnog Centra za socijalni rad.
Kao i sve u životu, razvod može, a ne mora da bude bolan. Svi učesnici postupka razvoda braka, u svakom momentu posvećuju posebnu pažnju zaštiti dece, a u slučaju da se o pravima istih raspravlja tokom postupka.
