Šteta – zakonska definicija
U konkretnom slučaju, bavićemo se umanjenjem nečije imovine, odnosno štetom koja je nastala u situaciji u kojoj je došlo do pada snega sa krova zgrade, leda ili nečeg trećeg, na parkirano vozilo.
Zakon o obligacionim odnosima štetu definiše kao umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha.
Odgovornost i zabluda
U konkretnom slučaju odgovornost za naknadu prouzrokovane štete je na Stambenoj Zajednici, sa čijeg krova zgrade je pao sneg. Ovo je naizgled jednostavna situacija. Međutim, česti su slučajevi u kojima se u okviru jedne zgrade (objekta) nalazi po 4-5 stambenih zajednica. Veoma je bitno pripremiti dokaze koji će služiti za utvrđivanje činjenice gde se tačno nalazio automobil u momentu nastanka štete, kao i dokaze kojima će se utvrditi sa kog dela zgrade (objekta) je pao sneg. Naravno, nije na odmet kontaktirati policiju, koja bi trebala da izađe na lice mesta i sačini kratak zapisnik o štetnom događaju. Takođe, pametno bi bilo načiniti slike mesta štetnog događaja – sneg koji je pao sa zgrade, njegovu lokaciju u odnosu na zgradu, parkirano vozilo i nastalu štetu.
Ljudi su mahom u zabludi jer misle da će osiguranje vozila da pokrije štetu. Obavezno osiguranje vozila, odnosno autoodgovornost, zakonski je obavezno prilikom registracije vozila i pokriva štetu koju vlasnik svojim vozilom nanese trećim licima (povrede, smrt, oštećenje imovine), a ne štetu na sopstvenom vozilu, čime se osigurava finansijska zaštita oštećenih i vlasnika od velikih troškova nesreće. Pritom, podrazumeva se da do štete treba da dođe u saobraćaju, dok parkirano fozilo de facto nije učesnik u saobraćaju.
Naknada štete
Kao što je u prethodnom delu teksta već pojašnjeno, odgovornost za nastalu štetu je na stambenoj zajednici ispred čije zgrade se štetni događaj odigrao. Pored već opisanih okolnosti, preostaje Vam da se bavite visinom nastale štete i da kontaktirate Vašeg advokata.
Specifična okolnost kod pada snega sa krova zgrade
Ovakve situacije se najčešće dešavaju ispred zgrada u kojima oštećeni ima stan, pa je bitno naglasiti da to ne isključuje odgovornost stambene zajednice za naknadu štete. Ali da, to znači da se osoba koja je pretrpela štetu, sprema da uđe u postupak sa zgradom u kojoj živi. Nekome je to problem, a nekome i nije. Iz mog ugla – zašto bi se dovodilo u pitanje plaćanje osobi koja je pretrpela štetu? Sa neke ljudske strane, savesni vlasnici stanova stambenoj zajednici sa čijeg krova pao sneg koji je naneo nekome štetu, bi trebali da se utrkuju u zakazivanju sednice skupštine stanara, u formiranju budžeta iz kog će se oštećenom isplatiti novac za popravku vozila i slično. Međutim, naša realnost je dijametralno suprotna. Traže se razlozi zašto to ne mora da se uradi, kako izbeći odgovornost i slično.
Okolnosti koje se dokazuju
Da rezimiramo, ono što je bitno da se uradi je da se obezbede dokazi koji će dati odgovor na sledeća pitanja:
- Sa koje stambene zajednice je pao sneg?
- Koliko je palo snega sa krova zgrade?
- Gde se nalazio automobil koji je oštećen?
- Kolika je šteta na automobilu?
Izmakla korist
U svega par reči ćemo se dotaći izmakle koristi, koja je po svojoj definiciji sprečavanje uvećanja imovine oštećenog lica. A šta to znači? Objasniću to na sledećem primeru:
Došlo je do pada snega sa krova zgrade, koji je oštetio kombi firme za dostavu. Zbog toga kombi nije mogao da nastavi vožnju tog dana, pa firma nije izvršila sve planirane isporuke. Usled neizvršenih isporuka, firma nije naplatila ugovorenu naknadu od klijenata, čime joj je pretrpela štetu u vidu izmakle koristi, odnosno firma nije ostvarila dobit koju bi ostvarila da do štetnog događaja nije došlo.
