TROŠKOVI OBRADE KREDITA | Advokati Novi Sad

Zatvoreno

Aktuelno

TROŠKOVI OBRADE KREDITA

SUDSKI POSTUPCI

Troškovi obrade kredita su tema koja se sve češće čuje u hodnicima sudova. Sudovi su blago rečeno zatrpani tužbama čiji je predmet isplata novčanih sredstava naplaćenih po osnovu naknade za obradu kredita od strane banke, čiji procenat ume da ide i do 4% od visine uzetog kredita.

Vrhovni kasacioni sud je 22. maja 2018. godine zauzeo stav da ovi troškovi nemaju uvek osnov u Zakonu. Naime, banke su troškovima obrade kredita davali razne nazive, pa smo tako mogli da vidimo da se vode kao naknade za praćenje odnosno administriranje kredita, naknade za obradu kredita, odnosno troškovi obrade kredita, te je potrebno podrobno analizirati ugovornu odredbu koja se na iste odnosi.

NAPLATA NEOSNOVANO NAPLAĆENIH TROŠKOVA OD BANAKA

Mogućnost naplate zavisi od obrazloženja, odnosno formulacije, a zatim i tumačenja ugovorne odredbe koja se odnosi na troškove obrade kredita implementirane u ugovor od strane banke.

Naravno, banke ovako donete presude kojima se usvajaju tužbeni zahtevi građana, odnosno kojima su obavezane na isplatu troškova obrade kredita, dočekuju sa negodovanjem. Međutim, NBS se suzdržava od komentarisanja sudskih odluka.

Mora se skrenuti pažnja na činjenicu da još uvek ne postoji ujednačena praksa u sudovima, te da postoje sudije koje odbijaju ove tužbe uz argument „da li su pristali na ove troškove prilikom potpisivanja govora – jesu, pa šta sada hoće?“.

Međutim, voleo bih od ovih sudija da dobijem odgovor na pitanje, da li su kamate koje potiču iz kredita koji su se vezali za švajcarske franke, zelenaške?

Analizirajući situaciju iz aspekta laika, uzevši u obzir napred navedeno, te ako i sami sebi dozvolimo neki komentar, možemo da kažemo da se stiče utisak da sudovi odluke vezane za troškove obrade kredita, donose shodno činjenici da nisu usvajali tužbe koje su trebale da reše realan, gorući problem, a čiji je predmet bila zelenaška kamata naplaćena nakon podizanja kredita u švajcarskim francima. Ovaj problem lagano pada u zaborav, iako je mnogima promenio život, na žalost na gore, da ne koristimo pretešku frazu – iako je mnogima uništio živote.

STAV VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

„Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, ukoliko je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope“.

Ako krenemo od činjenice da su ugovori o kreditu dvostrani ugovori, jasno je da se na njih primenjuju odredbe zakona o obligacionim odnosima, odnosno osnovna načela obligacionog prava, kao što je načelo savesnosti i poštenja, načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja i načelo primene dobrih poslovnih običaja. Sledstveno tome, ugovaranje jednokratne naknade za obradu kredita, a bez adekvatnog obrazloženja navodnih troškova, dovodi do zaključka da ovi troškovi nisu ni postojali, da je ovaj novac uzet od korisnika kredita bez ikakvog osnova, te isto predstavlja ozbiljan primer kršenja napred navedenih načela.

Za kraj, možemo da damo pitanje na odgovor, da li su troškovi obrade kredita nešto što je banka smela da naplati? Tumačenjem ovog stava VKS-a, odnosno analizom odredbe ugovor o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita, možemo dati odgovor na pitanje – u najvećem broju slučajeva, nije.