ŠTA SU TROŠKOVI OBRADE KREDITA?
Svako ko je makar jednom uzimao neki kredit zna šta su „troškovi obrade kredita“. Naime, banke su u svim vrstama ugovora o kreditu imale stavku – „troškovi obrade kredita“. Ovi troškovi su bili izraženi u određenom iznosu ili u procentu od dobijene glavnice, a morali su da se plate pre puštanja novčanih sredstava, odnosno istovremeno sa puštanjem novčanih sredstava. Ovi troškovi su naplaćivani prilikom zaključenja ugovora o kreditu, ali i prilikom zaključivanja ugovora o refinansiranju prethodno uzetog kredita.
DA LI JE OVAKVO POSTUPANJE BANAKA I NAPLATA TROŠKOVA OBRADE KREDITA BILA OPRAVDANA?
22.05.2019. godine, Vrhovni Kasacioni sud je zauzeo stav da je ništavna odredba o naplati troškova obrade kredita ukoliko ugovor ne sadrži “jasne i nedvosmislene podatke o troškovima obrade kredita”. Ovako zauzet stav predstavlja naizgled jednostavnu misao, rešenje problema, ali da li je baš sve tako jednostavno? Suštinski, sve se svelo na obrazloženje ovih troškova. Banke nisu smele da naplaćuju troškove obrade kredita, ako u samom ugovoru nisu obrazložile na šta se ti troškovi odnose. Banke su morale da obrazlože svaki dinar koji su uzele od korisnika kredita, da li su se odnosili na potrošnju papira, struju, radni sat nekog šalterskog radnika ili nešto treće, nije bitno. U slučaju da se u ugovoru ne nalazi taksativno obrazloženje troškova, ne bi smeo da bude problem da se oni naplate od banke, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom.
Međutim, na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj dana 16.09.2021. godine, prethodno zauzet stav je dopunjen. Do ovoga je došlo nakon lobiranja banaka koje su uvidele da im se spremaju ogromni gubici, te je Kasacioni sud svoj stav dopunio, na sledeći način:
„Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku
realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su
obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je
korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.“
Nakon ove dopune prethodno zauzetog stava, usledila je nemilosrdna medijska kampanja, čiji je cilj je bio zastrašivanje/animiranje tužilaca u prethodno pokrenutim postupcima protiv banaka, da povuku svoje tužbe. Paralelno sa navedenim, banke su počele da šalju dopise klijentima koji su pokrenuli postupke protiv njih, a u kojima su obećavale da neće potraživati troškove postupka ako se u određenom roku povuče tužba i slično. Praksa je šarena, negde su potraživale, a negde zaista nisu potraživale troškove postupka. Sve u svemu, mora se naglasiti da ni ova dopuna stava nije dovela do toga da svi oni koji su pokrenuli postupke, te iste postupke automatski izgube. Postupci se vode i dan danas, mnogi ih i dobijaju i svoje prethodno nezakonito uzete troškove obrade kredita naplaćuju. Sve se svelo na detaljniju analizu ugovora o kreditu i pripadajuće dokumentacije. Tačno je da ima mnogo manje ugovora o kreditu po osnovu kojih se može pokrenuti postupak i očekivati uspeh, ali ih ipak ima..
DA LI JE GLAVNI PROBLEM REŠEN?
Stvari su se vremenom menjale. Međutim, mišljenja sam da još uvek ne postoji volja/hrabrost određenih instuticija da reše glavni problem koji muči korisnike kredita u Švajcarskim francima. Troškovi obrade kredita i njihova naplata predstavljaju neku vrstu „Solomonskog rešenja“, koje treba da pruži određenu satisfakciju zaduženima. Da li to treba dočekati sa kritikom, pa naravno da ne, situaciju treba iskoristiti. Banke su ovu nameru njihovih klijenata prepoznale, tako da smo u zadnje vreme svedoci prakse banaka, da ove troškove ne naplaćuju. Širom države su se pojavile agencije koje nude svoje „kvazi pravne“ usluge iako im to zakon ne dozvoljava, stavljani su papirići „pod brisače“ na vozilima, lepljeni su oglasi po banderama, itd. Ovim putem savetujem svima da budu oprezni, prevara je mnogo i svakako je najpametnija odluka koju možete da donesete, da odete kod svog advokata. Posledice neuspelog spora mogu da budu ozbiljne, a greška može da se desi samo jednom – obratite se osobi sa kojom ste već sarađivali, osobi kojoj verujete.
