LOGO

ZAKON O NESTALIM BEBAMA

zakon o nestalim bebama

IME ZAKONA?

Termin „Zakon o nestalim bebama“ koji koristimo u tekstu nije pravilan, ali je opšte prihvaćen od strane javnosti, te pre svega želim da ukažem na činjenicu da je pravi naziv donetog zakona „Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji“.

ROK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA

Zakon o nestalim bebama je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a rok za podnošenje predloga za utvrđenje spornih činjenica je 6 meseci od tog momenta!

CILJ ZAKONA

Cilj Zakona o nestalim bebama je dvojak:

1.) Utvrđivanje činjenica pogodnih da se utvrdi istina o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, na osnovu dokaza koji se izvedu i podataka koji se prikupe u sudskom postupku od državnih i drugih organa, roditelja i drugih lica.

2.) Izvršenje obaveze Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije (broj predstavke 21794/09).

STVARNA I MESNA NADLEŽNOST SUDOVA

Stvarno nadležni sudovi u prvom stepenu su:

1) Viši sud u Beogradu, za područje Apelacionog suda u Beogradu;

2) Viši sud u Kragujevcu, za područje Apelacionog suda u Kragujevcu;

3) Viši sud u Nišu, za područje Apelacionog suda u Nišu;

4) Viši sud u Novom Sadu, za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.

Mesna nadležnost višeg suda se određuje prema mestu u kojem se nalazi ili se nalazilo porodilište ili prema prebivalištu ili boravištu lica koje podnosi predlog za utvrđivanje spornih činjenica.

PRAVIČNA NOVČANA NAKNADA

Rešenjem kojim usvaja predlog, sud dosuđuje predlagaču pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život. Pravična novčana naknada se dosuđuje i ako je sud doneo rešenje kojim konstatuje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta.

Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje po slobodnoj oceni, ceneći sve okolnosti slučaja, a pre​​ svega intenzitet pretrpljenih duševnih bolova i straha i druga merila određena zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi. Pravična novčana naknada ne može da se dosudi u iznosu većem od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu​​ Narodne banke Srbije na dan donošenja rešenja suda.

TROŠKOVI POSTUPKA I SUDSKE TAKSE

Zakon o nestalim bebama ne predviđa sudske takse, naime predlagač je oslobođen od plaćanja svake sudske takse, što je ogromna olakšica za sve kojima bi ovo bila prepreka.

Takođe, sud može predlagaču, a na njegov zahtev, postaviti punomoćnika iz reda advokata, na teret sredstava suda.

ZAKLJUČAK

Zakon o nestalim bebama je već izazvao određene kontraverze u javnosti. Naime, između ostalog, a kako jedan od ciljeva zakona kaže – zakon je donet kako bi se izvršila obaveza Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije (broj predstavke 21794/09).

Možemo da zaključimo da je neko morao da dobije sudski postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava, kako bi se odgovorni pozabavili ovim gorućim problemom koji do tog momenta evidentno nije bio problem. Sledeća stvar koja je izazvala polemiku je rok od 6 meseci za podnošenje predloga za utvrđenje spornih činjenica, a koji počinje da teče od 11.03.2020. godine, odnosno od momenta stupanja zakona na snagu. Za kraj, a bez obzira na tumačenja teoretičara i prazna pravdanja, ne možemo da se otmemo utisku da je ovim rešenjem određena cena ljudskog života.

Ako posmatramo rok od 6 meseci za podnošenje predloga, možemo da postavimo pitanje – da li je na ovaj način odgovorno izneta tvrdnja da posle 6 meseci ovakvih problema, odnosno zahteva više neće biti? Da li je procenjeno da će svi višedecenijski problemi početi da se rešavaju tokom tih 6 meseci i da je ovo zaista rešenje problema?

Ako se osvrnemo na naknadu nematerijalne štete – moramo da shvatimo da nema novca koji će otkloniti bol osobe koja se našla u ovoj situaciji. Međutim, mogu da postavim sledeće pitanje. Koliki novac je potreban da se otkloni gorak ukus koji ostaje u ustima, nakon što se glasno pročita član zakona koji kaže – „ljudski život u Srbiji ima cenu, a po ovom zakonu, ona ne može biti veća od 10000 eura“? Kako dati razuman odgovor na ovo pitanje?

Bez obzira na sve okolnosti koje su dovele do donošenja ovog zakona, on je u ovom momentu ipak veliki korak napred, te mogu samo da uputim apel svim ljudima koje tišti ovaj problem:

Kakva god da su rešenja, ne osvrćući se na mane ovog zakona, pokušajte da iskoristite mehanizme koji su vam stavljeni na raspolaganje kako bi rešili svoju nedoumicu,došli makar korak bliže istini i kako bi se pomirili sa prošlošću. Siguran sam da vam je teško, ali će vam biti još teže ako ništa ne preduzmete. Imajte u vidu da je zakon o nestalim bebama predvideo mogućnost da vam se dodeli privremeni zastupnik iz redova advokata koji bi vas zastupao bez naknade – ne dozvolite da vam manjak finansija bude izgovor da ne pokušate da se izborite sa ovim – ubeđen sam da sudovi neće postavljati nikakva pitanja oko postavljanja punomoćnika.

Borite se.

Podelite sa prijateljima